Početna strana 
Arhiva Lopatare u limanu
Arhiva Lopatare u limanu
Lopatare u limanu
petak, 17 avgust 2012 00:00 | autor Miloš Elek | 
LETNJI LOV DEVERIKE KLASIČNIM DUBINSKIM METODOM NA DUNAVU
U poslednjih nekoliko godina sam pretežno posvećen varaličarenju, ali svakoga leta bar nekoliko izlazaka odvojim za pecanje bele ribe na plovak i dubinku. Osim što sa drugarima uživam u krajnje opuštenom ribolovu, u takvim prilikama se uvek lepo odmorim od jurcanja za grabljivicama, a neretko ostvarimo i odličan ulov.
Kada je krajem jula drugar Dejan Kordić iz Novog Sada najavio dolazak u moj kraj, odmah sam se raspitao o radu bele ribe na terenima oko Sombora. Čuo sam da je moj prijatelj Darko Terzin tih dana na Dunavu nedaleko od Bezdana uspešno lovio deverike teške i do dva kilograma, pa sam svratio do njega i osmotrio kako i gde peca, da bih na to mesto sutradan izašao sa Dejanom. Terzin je dunavske »lopatare« hvatao u jednom limanu sa kontra-tokom i tvrdim peščanim dnom, gde se riba po svemu sudeći sklonila od velike i mutne vode, koja je tim delom reke protutnjala nekoliko dana ranije.
PRETPOSTAVLJAJUĆI DA ĆE DEVERIKE još neko vreme biti tu, opredelio sam se za jednostavni dubinski sistem bez hranilice. Formirao sam ga tako što sam na osnovni najlon od 0,30 mm navukao klizeće olovo od 50 g, a zatim i gumeni stoper, ispod koga sam na odstojanju od 40-50 cm direktno za osnovnu strunu vezao udicu Hayabusa veličine 6, koja nije bila prevelika za krupne deverike, a pružala mi je osećaj sigurnosti za slučaj da mamac uzmu krupna mrena ili šaran, kojima smo se takođe nadali. Za Dejana i sebe sam pripremio ukupno četiri štapa...
(-CEO TEKST MOŽETE PROČITATI U RIBOLOVU BR. 304-)
U poslednjih nekoliko godina sam pretežno posvećen varaličarenju, ali svakoga leta bar nekoliko izlazaka odvojim za pecanje bele ribe na plovak i dubinku. Osim što sa drugarima uživam u krajnje opuštenom ribolovu, u takvim prilikama se uvek lepo odmorim od jurcanja za grabljivicama, a neretko ostvarimo i odličan ulov.Kada je krajem jula drugar Dejan Kordić iz Novog Sada najavio dolazak u moj kraj, odmah sam se raspitao o radu bele ribe na terenima oko Sombora. Čuo sam da je moj prijatelj Darko Terzin tih dana na Dunavu nedaleko od Bezdana uspešno lovio deverike teške i do dva kilograma, pa sam svratio do njega i osmotrio kako i gde peca, da bih na to mesto sutradan izašao sa Dejanom. Terzin je dunavske »lopatare« hvatao u jednom limanu sa kontra-tokom i tvrdim peščanim dnom, gde se riba po svemu sudeći sklonila od velike i mutne vode, koja je tim delom reke protutnjala nekoliko dana ranije.
PRETPOSTAVLJAJUĆI DA ĆE DEVERIKE još neko vreme biti tu, opredelio sam se za jednostavni dubinski sistem bez hranilice. Formirao sam ga tako što sam na osnovni najlon od 0,30 mm navukao klizeće olovo od 50 g, a zatim i gumeni stoper, ispod koga sam na odstojanju od 40-50 cm direktno za osnovnu strunu vezao udicu Hayabusa veličine 6, koja nije bila prevelika za krupne deverike, a pružala mi je osećaj sigurnosti za slučaj da mamac uzmu krupna mrena ili šaran, kojima smo se takođe nadali. Za Dejana i sebe sam pripremio ukupno četiri štapa...
(-CEO TEKST MOŽETE PROČITATI U RIBOLOVU BR. 304-)