Hobby Press

VARALIČARENJE KLENA POČETKOM LETA NA VLASINSKOM JEZERU

Početkom treće dekade juna, uslovi za varaličarenje grabljivica na ravničarskim rekama u krugu od stotinak kilometara od Beograda bili su vrlo loši. Zbog promenljivih vodostaja i nivoa zamućenosti vode, riba je uglavnom slabo radila na veštačke mamce na Dunavu, Savi, Tisi i Tamišu, a tek poneki malo vredniji ulov upornih ribolovaca, koji svakodnevno izlaze na vodu, samo je podsećao da u takvim okolnostima ne vredi ni ići na pecanje po sistemu »ćorave koke«. Kada je, uz sve to, višednevna košava zakomplikovala plan o pecanju soma dubinskim metodom iz čamca na Dunavu kod Dubovca, rešio sam da potpuno promenim koncepciju i da potencijalno zanimljiv ribolov potražim na drugom kraju Srbije. Slučaj je hteo da je Dušan Momčilović Čubra, naš dugogodišnji izveštač sa Vlasinskog jezera, vrsni mušičar i varaličar, baš pretposlednjeg junskog vikenda išao na tri dana u Surdulicu. Kada mi je to rekao i predložio da pođem sa njim, kako bismo u subotu i nedelju pecali na Vlasini, nisam razmišljao ni trenutka. Izvadio sam iz ormana torbe za garderobu i pribor namenjene za takve prilike i počeo da se pakujem.
VLASINSKO JEZERO LEŽI na nadmorskoj visini od 1.120 metara. Klima je na njemu planinska, a vreme u ovo doba izrazito promenljivo, jer kratko leto stiže nešto kasnije nego u nižim predelima. Pljuskovi praćeni jakim vetrom nisu nimalo retki u ovom periodu, temperatura vazduha noću pada znatno ispod 20° C, ali sunce preko dana itekako ume da ugreje. Zato ribolovac mora da bude opremljen odećom za tri godišnja doba, čak i ako planira da na vodi ostane samo nekoliko sati, pa je moja povelika torba za čas bila puna skoro do vrha.
Što se pribora za pecanje i varalica tiče, stvar je naoko nešto lakša, kada se čovek opredeli za ciljani lov klena, ali nije sasvim jednostavna, i to ne samo zato što ta riba ume da bude veoma izbirljiva. Naime, Vlasinsko jezero je poznato i po krupnim bandarima, pa iako se u ovo vreme ne love prečesto na varalicu, treba poneti ponešto i za njih, ukoliko nekim čudom prorade negde gde tražimo »glavonju«, a valja imati pri ruci i poneki veći vobler i kašiku za ciljani lov soma, bez obzira na to što se on rado zaleće i na male varalice, namenjene neuporedivo sitnijim grabljivicama. Kad sam odvojio sve što ću poneti, suprotno svojim običajima prebrojao sam varalice i poprilično se iznenadio kada sam utvrdio da u šest kutija (tri dimenzija oko 28 x 18 cm i tri upola manje), ima 219 veštačkih mamaca od drveta, tvrde plastike i metala (najviše voblera, uz po nekoliko kašika, silikonskih glavinjara i leptira), te tridesetak šedića i malih tvistera. Tog trenutka sam sebi čvrsto obećao da ću, ako tokom pecanja makar i samo jednom pomislim da je trebalo da ponesem još nešto, odmah po povratku u Beograd otići kod psihijatra.
Dušanove kolege koje su tih dana izlazile na vodu su nam rekle da u ranim jutarnjim satima nije bilo naročitog uspeha na varalice, pa u subotu nismo previše žurili na vodu. Čamcem smo se iz zaliva kod »ulazne građevine« Vlasinskih hidroelektrana otisnuli u 10,15 č i krenuli u potragu za klenom. Vođeni pouzdanim informacijama, temeljno smo pretražili nekoliko mesta tradicionalno produktivnih u ovom periodu, sa dubinom između 2,5 i 4,5 m, na kojima se oko bokora guste trave muvaju i sitna riba i grabljivice. Vreme je bilo sunčano i dosta toplo, sa blagim vetrom, ali klen gotovo uopšte nije bio zainteresovan za jelo. Uz mnogo truda, za nešto više od dva sata upornog bacanja i menjanja najrazličitijih varalica dobili smo samo po jedan sitan komad (od 250-300 g) i dva bandarčeta manja od šake, pa smo malo iza podneva rešili da napravimo pauzu za ručak i da popodne probamo ponovo...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 301-)