Početna strana 
Arhiva Mnogo, teško i lepljivo
Arhiva Mnogo, teško i lepljivo
Mnogo, teško i lepljivo
utorak, 19 jun 2012 00:00 | autor Nenad Kostadinović | 
KAKO I ČIME HRANITI CIPRINIDE NA TEKUĆIM VODAMA
Bez prihranjivanja, šanse za uspešan lov ciprinida na srednjim i većim rekama mrenskog i šaranskog regiona, kako na plovak tako i dubinskim metodom, gotovo su simbolične. Bacanjem brašnaste primame u značajnoj meri povećavamo šanse za uspeh, naročito ako se pri tom pridržavamo nekih u praksi nebrojeno mnogo puta proverenih i potvrđenih pravila.
1. KOLIČINA I TEMPO. Na rekama je gotovo uvek potrebna velika količina prihrane, i do nekoliko puta veća nego za stajaćice, jer tekuća voda veoma brzo razbija prihranu i raznosi je niz tok, pa od nekoliko bačenih kugli već posle pola sata po pravilu ne ostaje ništa.
Na velikim rekama po pravilu na početku pecanja treba baciti desetak velikih kugli, a potom dohranjivati manjim kuglama u određenim vremenskim intervalima, prilagođenim apetitu ribe, tj, intenzitetu javljanja (najčešće je dovoljno na pola sata-do sat baciti po jednu do dve kugle). Na malim vodama je u načelu bolje bacati hranu stalno, tj. u kratkim intervalima i u manjim količinama. Naravno, od ovih pravila su moguća odstupanja, u skladu sa uslovima u konkretnoj situaciji i navikama ribe na određenim vodama.
2. KARAKTERISTIKE. Prihrane za reku treba da budu krupne granulacije, teške i što lepljivije. Nošene niz tok, krupne čestice deluju vrlo primamljivo za ribe i podstiču ih na jelo. Komponente teških prihana, osim velike specifične težine, imaju i značajnu moć upijanja...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu 299-)
Bez prihranjivanja, šanse za uspešan lov ciprinida na srednjim i većim rekama mrenskog i šaranskog regiona, kako na plovak tako i dubinskim metodom, gotovo su simbolične. Bacanjem brašnaste primame u značajnoj meri povećavamo šanse za uspeh, naročito ako se pri tom pridržavamo nekih u praksi nebrojeno mnogo puta proverenih i potvrđenih pravila.1. KOLIČINA I TEMPO. Na rekama je gotovo uvek potrebna velika količina prihrane, i do nekoliko puta veća nego za stajaćice, jer tekuća voda veoma brzo razbija prihranu i raznosi je niz tok, pa od nekoliko bačenih kugli već posle pola sata po pravilu ne ostaje ništa.
Na velikim rekama po pravilu na početku pecanja treba baciti desetak velikih kugli, a potom dohranjivati manjim kuglama u određenim vremenskim intervalima, prilagođenim apetitu ribe, tj, intenzitetu javljanja (najčešće je dovoljno na pola sata-do sat baciti po jednu do dve kugle). Na malim vodama je u načelu bolje bacati hranu stalno, tj. u kratkim intervalima i u manjim količinama. Naravno, od ovih pravila su moguća odstupanja, u skladu sa uslovima u konkretnoj situaciji i navikama ribe na određenim vodama.
2. KARAKTERISTIKE. Prihrane za reku treba da budu krupne granulacije, teške i što lepljivije. Nošene niz tok, krupne čestice deluju vrlo primamljivo za ribe i podstiču ih na jelo. Komponente teških prihana, osim velike specifične težine, imaju i značajnu moć upijanja...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu 299-)