Početna strana 
Arhiva Tragač za uzbuđenjima
Arhiva Tragač za uzbuđenjima
Tragač za uzbuđenjima
sreda, 30 maj 2012 00:00 | autor Đorđe Stanić | 
SUSRET NA VODI: BIRGER HOLMKVIST, ŠVEDSKI ŠARANDŽIJA
Krajem minule zime, na predlog srpskog reprezentativca u šaranskom ribolovu Zorana Majstorovića Kize, vlasnika firme Carpologija, u cilju međunarodne promocije Garaškog jezera, aranđelovačko USR Bukulja pozvalo je u goste poznatog švedskog šarandžiju Birgera Holmmkvista (Holmqvist). Očekivali smo da će odgovarajući biti neki letnji termin, pa smo se svi poprilično iznenadili kada je Šveđanin javio da dolazi 19. aprila. U dogovoru sa korisnikom (Eko Ribarstvo, Valjevo), Holmkivustu je omogućeno da peca, budući da ionako sve ulovljene ribe vraća u vodu, ali smo se plašili da bi mogao da ostane bez ulova, budući da nije bilo znakova koji bi ukazivali da se šaran kreće i hrani. Na Garaše je kolega iz Skandinavije došao sa poznatim beogradskim šarandžijom Vojkanom Stefanovićem Vojčetom, čiji je automobil bio bukvalno zatrpan gomilom pribora. Potpisnik ovog priloga proveo je četiri naredna dana u društvu te dvojice strastvenih ribolovaca i napravio opširan intervju sa Holmkvistom.
Po tome što si za nepuna dva sata postavio kamp, izmarkirao teren, nahranio mesto i počeo da pecaš, reklo bi se da imaš poveliko iskustvo. Koliko se dugo baviš ribolovom i da li ti je to profesija?
B.H.: Imam 36 godina, a ribolovom se bavim pune tri decenije. U početku sam svaštario, kao i većina mladih pecaroša, a od 1996. sam se skoro potpuno specijalizovao za lov šarana, kom posvećujem oko 95% vremena, a tek ponekad zabacim za štuku ili morske vrste.
Inače, nisam profesionalni ribolovac. Bavim se prodajom zamrznute ribe, morskih plodova i nekih delikatesnih proizvoda i od toga živim, a reportaže i druge tekstove u specijalizovanim švedskim časopisima i na internetu objavljujem iz zadovoljstva, pre svega zato što volim da putujem i pecam, te da potom svoje emocije i utiske podelim sa drugim ljudima.
Znaš li bar približno na koliko si voda do sada lovio?
B.H.: Samo sam u Švedskoj lovio na par stotina mesta, a na spisku terena na kojima sam pecao su i Fishabill, Etang de la Horre i Embaise de chira (Francuska); Paraliljo, Soria, Gran Kanarija i Ebro (Španija), Puzijano, Kazele i San Pietro (Italija), Montana (Bugarska), kao i čuveni hrvatski »kvartet trofejnih voda« – Zajarki, Šumbar, Finzula i Juš...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 298-)
Krajem minule zime, na predlog srpskog reprezentativca u šaranskom ribolovu Zorana Majstorovića Kize, vlasnika firme Carpologija, u cilju međunarodne promocije Garaškog jezera, aranđelovačko USR Bukulja pozvalo je u goste poznatog švedskog šarandžiju Birgera Holmmkvista (Holmqvist). Očekivali smo da će odgovarajući biti neki letnji termin, pa smo se svi poprilično iznenadili kada je Šveđanin javio da dolazi 19. aprila. U dogovoru sa korisnikom (Eko Ribarstvo, Valjevo), Holmkivustu je omogućeno da peca, budući da ionako sve ulovljene ribe vraća u vodu, ali smo se plašili da bi mogao da ostane bez ulova, budući da nije bilo znakova koji bi ukazivali da se šaran kreće i hrani. Na Garaše je kolega iz Skandinavije došao sa poznatim beogradskim šarandžijom Vojkanom Stefanovićem Vojčetom, čiji je automobil bio bukvalno zatrpan gomilom pribora. Potpisnik ovog priloga proveo je četiri naredna dana u društvu te dvojice strastvenih ribolovaca i napravio opširan intervju sa Holmkvistom.Po tome što si za nepuna dva sata postavio kamp, izmarkirao teren, nahranio mesto i počeo da pecaš, reklo bi se da imaš poveliko iskustvo. Koliko se dugo baviš ribolovom i da li ti je to profesija?
B.H.: Imam 36 godina, a ribolovom se bavim pune tri decenije. U početku sam svaštario, kao i većina mladih pecaroša, a od 1996. sam se skoro potpuno specijalizovao za lov šarana, kom posvećujem oko 95% vremena, a tek ponekad zabacim za štuku ili morske vrste.
Inače, nisam profesionalni ribolovac. Bavim se prodajom zamrznute ribe, morskih plodova i nekih delikatesnih proizvoda i od toga živim, a reportaže i druge tekstove u specijalizovanim švedskim časopisima i na internetu objavljujem iz zadovoljstva, pre svega zato što volim da putujem i pecam, te da potom svoje emocije i utiske podelim sa drugim ljudima.
Znaš li bar približno na koliko si voda do sada lovio?
B.H.: Samo sam u Švedskoj lovio na par stotina mesta, a na spisku terena na kojima sam pecao su i Fishabill, Etang de la Horre i Embaise de chira (Francuska); Paraliljo, Soria, Gran Kanarija i Ebro (Španija), Puzijano, Kazele i San Pietro (Italija), Montana (Bugarska), kao i čuveni hrvatski »kvartet trofejnih voda« – Zajarki, Šumbar, Finzula i Juš...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 298-)