Početna strana 
Arhiva Helikopter iznad trave
Arhiva Helikopter iznad trave
Helikopter iznad trave
ponedeljak, 30 april 2012 00:00 | autor Danijel Ranisavljević Deni | 
LAKI DUBINSKI SISTEM ZA PECANJE BELE RIBE NA VODENOM VEGETACIJOM OBRASLIM TERENIMA
Čim proleće malo poodmakne i vode počnu da se zagrevaju, vegetacija počinje da osvaja brisani prostor na dnu većine stajaćica, pogotovo onih plitkih i muljevitih. Dok se ona razvija, na nju se kače razne larve insekata, pužići, račići i drugi vodeni organizmi, a mirne vrste riba, koje se u ovom periodu skoro bez izuzetka mreste, iskoristiće tu proteinima bogatu trpezu da što spremnije dočekaju produženje vrste, pa će se baš u vegetacijom obraslim zonama najduže zadržavati, a ujedno i hraniti. U tim »podvodnim šumama« nije lako pecati, ali nije ni nemoguće, pogotovo ako smo spremni da uložimo malo mašte u iznalaženje najboljeg rešenja i malo truda u njegovu realizaciju. Evo kako sam nedavno rešio problem lova bodorke i crvenperke dubinskim metodom, na jednom plitkom i zatravljenom jezeru.
Po dolasku na vodu, pažljivo sam sondom ispitao dno u zoni u kojoj sam nameravao da pecam i ustanovio da je konfiguracija potpuno ujednačena – sa dubinom do 1 m i muljevitim dnom, iznad kog se diže tridesetak centimetara visok pojas i potpuno kompaktan pojas trave, bez ijednog čistog platoa, makar i malog. Površinske vegetacije bilo je tek tu i tamo, a voda je bila bistra, tako da sam lako uočavao aktivnost ribe u gornjem sloju vode. Bilo mi je jasno da moram da primenim neku montažu sa kojom ću izbeći upadanje mamca u gustu travu, u kojoj bi riba teško mogla da ga nađe, tj. da moram da pozicioniram mamac tako da bude tik iznad rastinja, tj. na oko 40 cm iznad dna. To, međutim, nije bilo sve, jer je trebalo i sastaviti sistem koji će biti dovoljno osetljiv i fini da ne upada ribama previše u oči u izrazito providnoj vodi, a da pri tom ne bude preslab, jer sam znao da ću bar povremeno morati da čupam zakačene bodorke iz trave.
SISTEM. Da bih zadovoljio sve gore pobrojane zahteve, na kraj osnovnog najlona fiksirao sam vrtilicu, za koju sam potom pričvrstio 0,8-1 m dug komad fluorokarbona, prečnika 0,25 mm (ni onaj od 0,30 mm ne bi bio predebeo). Potom sam na fluorokarbon navukao dva silikonska bužira...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 296-)
Čim proleće malo poodmakne i vode počnu da se zagrevaju, vegetacija počinje da osvaja brisani prostor na dnu većine stajaćica, pogotovo onih plitkih i muljevitih. Dok se ona razvija, na nju se kače razne larve insekata, pužići, račići i drugi vodeni organizmi, a mirne vrste riba, koje se u ovom periodu skoro bez izuzetka mreste, iskoristiće tu proteinima bogatu trpezu da što spremnije dočekaju produženje vrste, pa će se baš u vegetacijom obraslim zonama najduže zadržavati, a ujedno i hraniti. U tim »podvodnim šumama« nije lako pecati, ali nije ni nemoguće, pogotovo ako smo spremni da uložimo malo mašte u iznalaženje najboljeg rešenja i malo truda u njegovu realizaciju. Evo kako sam nedavno rešio problem lova bodorke i crvenperke dubinskim metodom, na jednom plitkom i zatravljenom jezeru.Po dolasku na vodu, pažljivo sam sondom ispitao dno u zoni u kojoj sam nameravao da pecam i ustanovio da je konfiguracija potpuno ujednačena – sa dubinom do 1 m i muljevitim dnom, iznad kog se diže tridesetak centimetara visok pojas i potpuno kompaktan pojas trave, bez ijednog čistog platoa, makar i malog. Površinske vegetacije bilo je tek tu i tamo, a voda je bila bistra, tako da sam lako uočavao aktivnost ribe u gornjem sloju vode. Bilo mi je jasno da moram da primenim neku montažu sa kojom ću izbeći upadanje mamca u gustu travu, u kojoj bi riba teško mogla da ga nađe, tj. da moram da pozicioniram mamac tako da bude tik iznad rastinja, tj. na oko 40 cm iznad dna. To, međutim, nije bilo sve, jer je trebalo i sastaviti sistem koji će biti dovoljno osetljiv i fini da ne upada ribama previše u oči u izrazito providnoj vodi, a da pri tom ne bude preslab, jer sam znao da ću bar povremeno morati da čupam zakačene bodorke iz trave.
SISTEM. Da bih zadovoljio sve gore pobrojane zahteve, na kraj osnovnog najlona fiksirao sam vrtilicu, za koju sam potom pričvrstio 0,8-1 m dug komad fluorokarbona, prečnika 0,25 mm (ni onaj od 0,30 mm ne bi bio predebeo). Potom sam na fluorokarbon navukao dva silikonska bužira...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 296-)