Hobby Press

MINI REPORTAŽA: CILJANI LOV BUCOVA NA JEZERU JOCA

Kada se spomene jezero Joca, svi ljubitelji lova grabljivica pomisle na ogromne štuke po kojima je ta komercijalna voda poznata. Međutim, u njemu ima i lepih bandara, nađu se i poneki som i smuđ, a i trofejni bucovi umeju da iznenade varaličare koji bacaju kašike, leptire i džerkove i pruže im borbu za pamćenje.
Prilikom poslednjeg boravka na Joci, početkom aprila, moj prijatelj Srđa Popović i ja smo, zaintrigirani pričama o velikim bucovima, zamolili Jovana Gafura, zakupca jezera, da nas, pre nego što se posvetimo štukama, odvede do dela na kom su najčešće lovljene »srebrne bukadžije«, a koji mi sami ne bismo umeli da nađemo, budući da u tom sektoru ove velike stajaćice (površine 500 hektara) nismo ranije lovili. Dok smo se vozili čamcem, razmišljao sam o tome da sam sve svoje krupne bucove uhvatio u brzoj vodi i pitao se šta uopšte treba da se desi da bismo tu opreznu ribu odličnog vida uopšte naveli da se u izrazito bistroj stajaćici zaleti na varalicu.
POSLE TRIDESETAK MINUTA vožnje motornim čamcem kroz lavirint od trske stigli smo do dela zvanog Lukina kuća, tik uz nasip koji deli jezero od Tise. Tu se nalazi pumpa pomoću koje se povremeno ubacuje voda iz reke. Oko nje se okuplja sitna riba, koja tu nalazi hranu, a grabljivice koriste neznatno veću zamućenost u tom delu da lakše dođu do plena.
Nismo čestito ni iskoračili sa čamca na obalu, a videli smo prvi raub krupne ribe u blizini ustave, pa smo se Srđa i ja samo pogledali i brzo montirali varalice. Moj drug se opredelio za kruškasti vobler čuvenog čačanskog majstora Caneta, a ja za svoj Mikro Twitch sa tamnocrvenim leđima. Počeli smo da zabacujemo još dok smo se približavali ustavi i već na drugo bacanje sam ugledao velikog bucova koji prati moju varalicu...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 296-)