Početna strana 
Arhiva Malo zlato
Arhiva Malo zlato
Malo zlato
utorak, 24 april 2012 00:00 | autor Miodrag Radojičić Miki | 
PROLEĆNI LOV BODORKE NA STAJAĆICAMA
Bodorka (žutooka, zlatooka) naseljava skoro sve naše sporotekuće i stajaće vode. Prepoznatljiva je prvenstveno po žuto-narandžastim beonjačama, telu bleštave srebrne boje i širokom leđnom peraju. Ova oprezna jatna riba se uglavnom drži dna i donjih slojeva, mada ume da se podigne za hranom. Naraste do jednog kilograma, ali se već primerci teži od 200 g mogu smatrati krupnim. Aktivna je preko cele godine (može se pecati i u najhladnijoj vodi), a mresti se u aprilu i maju.
Retko ko ciljano lovi žutooku, a upravo je početak proleća pravo vreme za to. Na izabranoj lokaciji, bilo da je to neka šljunkara, bara, mirniji deo reke ili staro rečno korito, najpre se treba odlučiti za mesto. Ako ne poznajemo vodu, poslužićemo se sondom ne bismo li pronašli najdublji deo, jer se bodorka često baš tu nalazi.
PREMDA NA VEĆINI TERENA možemo uspešno pecati petljašem, kada nismo sigurni gde će riba biti, pa moramo da je tražimo, bolje je koristiti teleskop sa mašinicom. Ja bodorku pecam na 4 do 6 m duge bolonjeze i fine sisteme, sa osnovnim najlonom debljine do 0,16 mm, podvezom promera 0,10 ili čak 0,08 mm i plovcima nosivosti od 0,5 do 1 g, koje zahvaljujući tankoj struni lako mogu da bacim i na nešto veću daljinu. Ako su nam potrebni duži hici, zato što je riba daleko od nas, možemo koristiti i nešto veće plovke, najbolje igličastog oblika, jer su takvi najosetljiviji.
Jata bodorki se najradije zadržavaju u zonama sa tvrdim dnom, a tamo gde je ono muljevito valja potražiti deonice na kojima ima bar malo vodene vegetacije. Kada odaberemo dobro mesto i pravilno podesimo dubinu, tako da nam mamac bude na samom dnu ili tik iznad njega, uradili smo pola posla...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 295-)
Bodorka (žutooka, zlatooka) naseljava skoro sve naše sporotekuće i stajaće vode. Prepoznatljiva je prvenstveno po žuto-narandžastim beonjačama, telu bleštave srebrne boje i širokom leđnom peraju. Ova oprezna jatna riba se uglavnom drži dna i donjih slojeva, mada ume da se podigne za hranom. Naraste do jednog kilograma, ali se već primerci teži od 200 g mogu smatrati krupnim. Aktivna je preko cele godine (može se pecati i u najhladnijoj vodi), a mresti se u aprilu i maju.Retko ko ciljano lovi žutooku, a upravo je početak proleća pravo vreme za to. Na izabranoj lokaciji, bilo da je to neka šljunkara, bara, mirniji deo reke ili staro rečno korito, najpre se treba odlučiti za mesto. Ako ne poznajemo vodu, poslužićemo se sondom ne bismo li pronašli najdublji deo, jer se bodorka često baš tu nalazi.
PREMDA NA VEĆINI TERENA možemo uspešno pecati petljašem, kada nismo sigurni gde će riba biti, pa moramo da je tražimo, bolje je koristiti teleskop sa mašinicom. Ja bodorku pecam na 4 do 6 m duge bolonjeze i fine sisteme, sa osnovnim najlonom debljine do 0,16 mm, podvezom promera 0,10 ili čak 0,08 mm i plovcima nosivosti od 0,5 do 1 g, koje zahvaljujući tankoj struni lako mogu da bacim i na nešto veću daljinu. Ako su nam potrebni duži hici, zato što je riba daleko od nas, možemo koristiti i nešto veće plovke, najbolje igličastog oblika, jer su takvi najosetljiviji.
Jata bodorki se najradije zadržavaju u zonama sa tvrdim dnom, a tamo gde je ono muljevito valja potražiti deonice na kojima ima bar malo vodene vegetacije. Kada odaberemo dobro mesto i pravilno podesimo dubinu, tako da nam mamac bude na samom dnu ili tik iznad njega, uradili smo pola posla...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 295-)