Početna strana 
Arhiva Crvi slađi od šećerca
Arhiva Crvi slađi od šećerca
Crvi slađi od šećerca
ponedeljak, 16 april 2012 00:00 | autor Darko Milošević | 
PROLEĆNI LOV BABUŠKE FIDER TEHNIKOM NA STAJAĆOJ VODI
Duga zima ne pada svim ribolovcima podjednako teško. Kolege koje žive blizu reka na kojima je i po najjačem mrazu moguće pecati skobalja i drugu belu ribu u velikoj su prednosti nad onima koji moraju da sačekaju početak pravog proleća ne bi li konačno ponovo pokvasili udice. Kako pripadam ovoj drugoj grupi, od polovine marta sam spreman kao zapeta puška iščekivao informacije o prvim ulovima sa terena u blizini mesta u kome živim i maltene svakog dana brisao prašinu sa pribora i opreme i smišljao šta treba da pregledam, dopunim itd. Željno očekivana vest stigla je prvih dana kalendarskog proleća sa Bagićevog jezera – nevelike stajaćice u okolini Svilajnca, poznate po odličnim ulovima šarana koji se tu peca od ranog proleća do sredine jeseni, po principu uhvati i pusti.
INFORMACIJA DA SU UPORNIJI ribolovci tih dana po izlasku imali i po nekoliko solidnih primeraka me je obradovala, ali me je još više zaintrigirao podatak da se na šećerac namenjen šaranu javljala lepa babuška. Posle nekoliko meseci potpune apstinencije, uželeo sam se pecanja, a mogućnost lova krupnih srebrnih karaša fider tehnikom me je privlačila više od (za mene ipak predugog) čekanja da šaran zagrize, pa sam lako doneo odluku da se posvetim »babama«.
Ne časeći ni časa, spakovao sam pribor i pripremio primamu od malo Trabucco Ultimate TTX-a i dve kese hrane Trabucco Carasio. Dok sam mešao komponente, prisetio sam se mnogo puta ponovljenog saveta da ciprinidima na samom početku proleća treba ponuditi mamce bogate proteinima, tj. crviće ili gliste. Pošto nije bilo sumnje da šećerac daje ribu, rešio sam da iskoristim prvi ovosezonski izlazak i za testiranje ribljih prehrambenih sklonosti, pa sam podelio mešavinu na dva dela – u onaj namenjen mom »učeniku« Saši Glediću ubacio sam dve šake slatkih žutih zrna, dok sam u moj deo stavio isto toliko crva...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 295-)
Duga zima ne pada svim ribolovcima podjednako teško. Kolege koje žive blizu reka na kojima je i po najjačem mrazu moguće pecati skobalja i drugu belu ribu u velikoj su prednosti nad onima koji moraju da sačekaju početak pravog proleća ne bi li konačno ponovo pokvasili udice. Kako pripadam ovoj drugoj grupi, od polovine marta sam spreman kao zapeta puška iščekivao informacije o prvim ulovima sa terena u blizini mesta u kome živim i maltene svakog dana brisao prašinu sa pribora i opreme i smišljao šta treba da pregledam, dopunim itd. Željno očekivana vest stigla je prvih dana kalendarskog proleća sa Bagićevog jezera – nevelike stajaćice u okolini Svilajnca, poznate po odličnim ulovima šarana koji se tu peca od ranog proleća do sredine jeseni, po principu uhvati i pusti.INFORMACIJA DA SU UPORNIJI ribolovci tih dana po izlasku imali i po nekoliko solidnih primeraka me je obradovala, ali me je još više zaintrigirao podatak da se na šećerac namenjen šaranu javljala lepa babuška. Posle nekoliko meseci potpune apstinencije, uželeo sam se pecanja, a mogućnost lova krupnih srebrnih karaša fider tehnikom me je privlačila više od (za mene ipak predugog) čekanja da šaran zagrize, pa sam lako doneo odluku da se posvetim »babama«.
Ne časeći ni časa, spakovao sam pribor i pripremio primamu od malo Trabucco Ultimate TTX-a i dve kese hrane Trabucco Carasio. Dok sam mešao komponente, prisetio sam se mnogo puta ponovljenog saveta da ciprinidima na samom početku proleća treba ponuditi mamce bogate proteinima, tj. crviće ili gliste. Pošto nije bilo sumnje da šećerac daje ribu, rešio sam da iskoristim prvi ovosezonski izlazak i za testiranje ribljih prehrambenih sklonosti, pa sam podelio mešavinu na dva dela – u onaj namenjen mom »učeniku« Saši Glediću ubacio sam dve šake slatkih žutih zrna, dok sam u moj deo stavio isto toliko crva...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 295-)