Hobby Press

JEDAN OD NAS: DEJAN BAKOŠ, KOSTOLAC

Po nekim podacima, Kostolac je procentualno imao više ribolovaca od svih drugih gradova u »velikoj« Jugoslaviji. Jedan od njih bio je i Dejan Bakoš, koji je prve pecaroške korake načinio kao dečak, početkom osamdesetih godina prošlog veka, a i danas, premda je oženjen i ima dve ćerkice, zahvaljujući razumevanju porodice, bukvalno svaki slobodni trenutak provodi na vodi.
Iako ima iskustva u lovu šarana, štuke, deverike i soma, najčešće peca smuđa i to isključivo na Dunavu, mahom na terenima u blizini Kostolca. Na pitanje koji mu je pristup najomiljeniji, odgovara: – Poput većine smuđaroša i ja često džigujem i muvam, ali najradije bacam voblere. Za razliku od mnogih kolega za koje postoji samo Rapala, ja najčešće koristim one koje pravi novosadski Monarch i to Veru od 9 cm, te Nemo i novi model Angel od 7 cm. Oni se ne odlikuju samo odličnom završnom obradom (koja je veoma važna za varalice na koje pecamo predatore oštrih zuba), već i veoma izazovnom sitnom vibracijom, po meni presudnim faktorom, koji motiviše smuđa da napadne.
Džigovanje Dejan upražnjava na dubljim mestima, na kojima vobleri nisu upotrebljivi, a prednost daje »gumicama« domaćih proizvođača, pre svega onima Smukija i Zanderu.
Ribolovne terene na Dunavu kod Kostolca poznaje kao svoj džep, a smuđa u zavisnosti od vodostaja i ostalih faktora traži ili oko kamenih naperima ili kraj većih podvodnih brežina ili u potopljenim panjevima i uz oboreno drveće...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 287/288-)