Hobby Press

MINI REPORTAŽA SA BOVANSKOG JEZERA

Moji dugo planirani i brižljivo pripremani izlasci na vodu obično se ne završe naročito uspešno, za razliku od onih realizovanih »u letu«, uz mnogo improvizacija. Tako je bilo i ovog puta. Obišao sam najpre Nišavu, a potom i Južnu Moravu, i uverio se da su, kao što sam i pretpostavljao, potpuno zamućene od obilnih julskih kiša. Na moju sreću, na obali sam sasvim slučajno sreo komšiju Jocu, koji se tu našao istim povodom kao i ja. Brzo smo se dogovorili da odmah posle ručka odemo do Bovanskog jezera, da probamo da tamo uhvatimo nekog smuđa.
NA BOVNU NAS JE dočekao jak vetar, koji nam je duvao pravo u lice. Pokušali smo da varaličarimo na prvoj plaži, ali to sa silikoncima na olovnim glavama uobičajene težine (3-6 g) nije bilo moguće. Sa košavom nije mogao da se izbori ni džig od 10 g, kog je Joca pronašao na dnu jedne od svojih kutija, pa smo posle petnaestak minuta ipak odustali i kolima krenuli prema središnjem delu akumulacije. I tamo su nas dočekali vetar i talasi, pa smo se na kraju obreli na kamenitom Zmijarniku. Joca se inače veoma plaši zmija, pa sam morao da ga ubeđujem da nam od njih ne preti nikakva opasnost.
– Ništa ne brini, komšo. Po ovom kijametu ih sigurno nema – tešio sam drugara, dok smo se strmom stazom spuštali ka vodi.
Nakon što je zamesio malo primame, Joca je rasklopio svoju »četvorku«, kako bi probao da na hleb upeca neku beovicu (za mamac), ali je već u prvom zabačaju dobio deveriku u meri...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 250-)