Hobby Press

MUŠIČARENJE SMUĐA NA TAMIŠU, PO VELIKOJ VODI

Tamiš se u donjem toku razlio i opasno približio svom najvišem vodostaju iz 2006. godine. Priobalje je privremeno pretvoreno u nepregledno vodeno prostranstvo – između odbrambenih nasipa, ponegde udaljenih i preko tri kilometra, caruju ribe, a potopljene šume podsećaju na Amazoniju.
Reka je, međutim, začuđujuće bistra. Dunav je, kako kažu naši stari, »podupro« i  usporio Tamiš, čija se voda u razlivima prirodnim putem filtrira, nečistoće se talože, a ona se u tok vraća toliko prozirna da ribolovac gazeći u kombinezonu vodu do grudi može da vidi svoja stopala.
Moj drug Bugi i ja ni u takvim uslovima nismo odustajali od lova smuđa. Na osnovu iskustva stečenog tokom prethodnih prolećnih poplavnih talasa, pretpostavili smo da bi ovaj grabljivac mogao da bude u većem broju skoncentrisan na potesu ispod same  opovačke brane. Tu se ogromna voda  sužava na svega dvadesetak metara, pokazujući pri tom svu svoju snagu, pravljenjem  brzaka i snažne kontra-struje...
(-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 248-)