Hobby Press

NEKOLIKO MALIH TAJNI JEDNOG USPEŠNOG SMUĐAROŠA

Kada sam pre tridesetak godina počeo da varaličarim, smudj je na našim velikim rekama uglavnom lovljen dubinskim metodom, na cele kedere ili filete, a znatno manje na leptire i lagane kašike. Moj favorit među metalnim varalicama bili su Mepps leptiri sa gumenom ribicom navučenom na trokraku, na koje sam imao dosta štuka, ali i lepih smuđeva. Malo kasnije sam počeo da dopunjavam arsenal Rapalama i voblerima drugih proizvođača, a već pune dve decenije izlazak na smuđa ne mogu da zamislim bez bar dvadesetak šedova i tvistera u svojim kutijama. Ovim prilogom želim da onima koji tek počinju da pecaju smuđa veštačkim mamcima prenesem neka svoja zapažanja, koja bi im mogla pomoći da brže dođu do prvih vrednijih ulova.
TOKOM TOPLIJEG dela godine (od maja do oktobra), smuđa sa obale, kako na tekućoj tako i na stajaćoj vodi, možemo uspešno loviti voblerima, pogotovo u sumrak, noću i i svitanje, ali i preko dana – kada je vidljivost u vodi slaba (zbog pomute, oblaka, talasa, kiše...). Među našim voblerašima koji pecaju smuđa, najpopularniji su plitkoronci, ne samo zbog lovnosti, već i zato što većina ribolovaca više voli da ne otkine neku varalicu nego da uhvati ribu...
(-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 245-){jcomments on}