Hobby Press

POČETAK MAJA NA DUNAVU KOD BEOGRADA

Ni štuka ni som se u drugoj polovini aprila skoro uopšte nisu javljali na beogradskim terenima, pa sam jedva čekao prvi maj, da po prvi put ove godine izađem na smuđa. Međutim, otvaranje sezone donelo je samo nekoliko napada smuđaraka teških oko 150 grama, koji su jedva uspevali da ostave otisak zubića na varalicama od meke gume. Kako je nivo Dunava naglo padao, zaključio sam da od pecanja sa obale neće biti velike vajde, pa sam drugog i trećeg maja sa prijateljem Nikolom Vranjkovićem pecao sa njegovog kabinaša na Srednjim i Malim vodama. Kada posle više od 10 sati i dva promenjena mesta nismo imali nijedan udarčić ni na kedere niti na filete, iz očaja sam udice za smuđa zamenio jednokrakama veličine 12 i na parče gliste upecao jednog protfiša od stotinak grama i pedesetak glavoča (»peševa«), pre nego što sam konačno digao ruke od te zaludne rabote.

Narednog dana mi je Neša Arsenijević (proizvođač čuvenih kopči, ali i odličnih silikonskih glavinjara, tvistera i šedova) rekao da je i on dobijao samo sasvim sitne smuđeve na Dunavu (uzvodno od dorćolske marine), ali ga je nešto posle 20 č, po »debelom« mraku, iznenadio bucov od oko 2 kg, koji je udario pri dnu, na sporo vođeni dubokoroneći vobler namenjen »baronu«. Bezubi grabljivac je vraćen, ali je njegovo javljanje bilo signal, makar i izolovani, da vredi dočekati noć na vodi, jer ako je bucov aktivan po mraku, nema razloga da se ne javi i smuđ...
(-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 245-)