Hobby Press

NEOBIČAN POČETAK MUŠIČARSKO-VARALIČARSKE SEZONE 2010.

Običaj da se izlaskom na vodu prvog januara simbolično obeleži početak nove sezone ispoštovao sam i ovog puta. Nas četvorica izašli smo na vodu pre podneva, ne očekujući ništa od varaličarenja na ogromnom i mutnom Tamišu, koji je još nadolazio. Posle šezdesetak minuta bacanja bez ijednog udarčića, na opovačkom Viru, nazdravili smo po gutljajem domaće travarice, otišli na kafu i razišli se pre ručka, zadovoljni što smo se okupili i okupali udice već prvog dana u novoj godini, bez obzira na to što smo ostali bez ikakvog ulova. Ja se pogotovo nisam uzbuđivao, jer me je već narednog dana očekivao popravni.
MOJ MLAĐI KOLEGA Šone i ja smo se još poslednjih dana decembra dogovorili sa Branetom Arsenovom, vrsnim šarandžijom iz Zrenjanina, da početkom januara dođemo do njega, kako bismo probali da na peskarama u prigradskom naselju Mužja pecamo bandare – mi klasičnim mušičarenjem, a on na varalice. Malo sam zbunio Branu kada sam mu se najavio za naredni dan, jer nas je on očekivao sredinom meseca, ali mi ni u snu nismo mogli toliko da čekamo na priliku da prvi put u 2010. pokvasimo kanape i mušice.
Na vodi smo narednog jutra bili tačno u devet. Dočekao nas je Branin kum Bole, poznati zrenjaninski šarandžija i pokazao nam najizglednija mesta na jezercetu sa izuzetno čistom i bistrom vodom, koja je maltene kraj same obale na pojedinim mestima duboka između 3 i 5 m. Od Boleta saznajemo da bandara ima mnogo u sve tri mužljanske peskare (od kojih je najpoznatiji Čepel, na kome se održavaju šaranska takmičenja, a trenutno nije u funkciji, zbog obimnih radova na uređenju mesta za narednu sezonu). Na kedere su lovljeni i primerci teži od kilograma, a solidni komadi često udaraju ribolovcima koji na manje varalice jure štuku.
(-ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 237-)