Hobby Press

MINI REPORTAŽA SA BOVANSKOG JEZERA

Moji dugo planirani i brižljivo pripremani izlasci na vodu obično se ne završe naročito uspešno, za razliku od onih realizovanih »u letu«, uz mnogo improvizacija. Tako je bilo i ovog puta. Obišao sam najpre Nišavu, a potom i Južnu Moravu, i uverio se da su, kao što sam i pretpostavljao, potpuno zamućene od obilnih julskih kiša. Na moju sreću, na obali sam sasvim slučajno sreo komšiju Jocu, koji se tu našao istim povodom kao i ja. Brzo smo se dogovorili da odmah posle ručka odemo do Bovanskog jezera, da probamo da tamo uhvatimo nekog smuđa.
NA BOVNU NAS JE dočekao jak vetar, koji nam je duvao pravo u lice. Pokušali smo da varaličarimo na prvoj plaži, ali to sa silikoncima na olovnim glavama uobičajene težine (3-6 g) nije bilo moguće. Sa košavom nije mogao da se izbori ni džig od 10 g, kog je Joca pronašao na dnu jedne od svojih kutija, pa smo posle petnaestak minuta ipak odustali i kolima krenuli prema središnjem delu akumulacije. I tamo su nas dočekali vetar i talasi, pa smo se na kraju obreli na kamenitom Zmijarniku. Joca se inače veoma plaši zmija, pa sam morao da ga ubeđujem da nam od njih ne preti nikakva opasnost.
– Ništa ne brini, komšo. Po ovom kijametu ih sigurno nema – tešio sam drugara, dok smo se strmom stazom spuštali ka vodi.
Nakon što je zamesio malo primame, Joca je rasklopio svoju »četvorku«, kako bi probao da na hleb upeca neku beovicu (za mamac), ali je već u prvom zabačaju dobio deveriku u meri...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 250-)

LOV BAKALARA, MAČKE, HALIBUTA I DRUGIH RIBA HLADNIH MORA, NA KRAJNJEM SEVERU EVROPE

U oktobru prošle godine, Joca Simonović, jedan od autora emisije Lov i ribolov, i ja smo bili u Švedskoj, kao gosti Dejana Živanovića, strastvenog ribolovca i lovca, koji živi u Limaradu, malom mestu udaljenom oko 80 km od Geteborga. Tada smo snimili emisiju o lovu losa i dogovorili se da ovog leta organizujemo ekspediciju u Norvešku, na Nord Kap, najseverniju tačku Evrope i jedno od najboljih mesta na svetu za ribolov u hladnim morima. U taj poduhvat uključio se naš drugi domaćin, ribolovac i nautičar Dušan Ilić, vlasnik brodića sa kabinom, potpuno opremljenog za pecanje na moru. On je odabrao termin (od 11. do 18. juna), rezervisao mesto u marini i smeštaj, pa je meni i Joci ostali samo da dođemo do Geteborga i napravimo okvirni plan snimanja na 2.500 km dugom putovanju do severa Norveške.

ISKUSTVA USPEŠNIH: LETNJI VIKEND LOV ŠARANA NA TEŠKOJ VODI

Ove godine sam se, na neki način, vratio u svoje šarandžijsko detinjstvo. Naime, prve korake u savremenom lovu ciprinida napravio sam sa mojim drugom Emirom Lezićem. Toma Popović nam je bio prvi učitelj i, kasnije, neka vrsta mentora, ali smo nas dvojica zajedno pravili prve bojlije, išli u ribolov, učili se na svojim i tuđim greškama i u tandemu osetili zadovoljstvo vraćanja upecanih šarana u vodu, fotografisali jedan drugog sa krupnim komadima, radovali se prvim trofejima i tugovali zbog izgubljenih riba.
Pre nekoliko godina su nam se ribolovački putevi privremeno razišli, jer je zbog problema sa režimom noćnog ribolova na jezeru kojim je gazdovalo naše tadašnje udruženje Emir promenio sredinu, a ja disciplinu, tako da pune tri sezone skoro uopšte nisam pecao šarana. Ali, situacija se ove godine promenila u našu korist i na naše zadovoljstvo, tako da se Emir vratio u staro udruženje, pa smo on i ja rešili da ponovo počnemo da  zajedno da pecamo.
U prvom izlasku ovog leta na jezero Propt, Emir i ja smo imali 13 šarana, a naši drugari Ginter i Danijel (o čijem rekordnom ulovu soma možete čitati na str. 21) su upecali samo jednog...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 250-)

MALE TAJNE MAJSTORA ŠARANDŽIJSKE KUHINJE: ZRNEVLJE ZA PRIHRANJIVANJE

U prošlom broju smo u ovoj rubrici objasnili kako treba pravilno natopiti i kuvati zrnevlje koje se koristi za prihranjivanje šarana i drugih ciprinida. Ovoga puta ćemo reći ponešto o najčešće korišćenim partiklima, ali i o onima koji bi mogli da budu više zastupljeni u smesama kojima naše šarandžije primamljuju ribu
ŠEĆERAC. Ovaj mekani kukuruz, slatkog i relativno sitnog zrna, se mnogo upotrebljava za mamac u slobodnom ribolovu, a u takmičarskim prihranama je zastupljeniji od svog drugog zrnevlja. Riba ga jednako rado uzima u tekućicama i stajaćicama (kako onim komercijalnim, prebogatim ribom, tako i onim na slobodnom režimu, sa znatno siromašnijim ribljim fondom). Šećerac je lako svarljiv, pa riba od njega ne može da se prejede, tako da poboljšava svaku smesu za hranjenje. Interesantno je da riba povremeno, čak i na vodama na kojima se odavno navikla na bojlije, prestane da uzima taj mamac, a odlično proradi na jedno ili dva zrna ovog kukuruza, plasirana sa podizačem ili bez njega. Konzervirani šećerac se pokazao nešto bolje od smrznutog, pa se većina ribolovaca opredeljuje za njega, a ako ne mogu da ga nađu, uzmu šećerac iz zamrzivača, pa ga pre upotrebe malo prokuvaju.
KONOPLJA. O ovom malenom crnom zrnevlju, koje je takođe odličan sastojak primama, se veoma mnogo piše, pa bi bilo logično da se o njemu sve zna. Ali, to očigledno nije tako, jer još uvek mnogi ribolovci prosipaju vodu u kojoj se konoplja natapa i kuvala, iako je ona odlična za rehidriranje sasušenih ili tek odmrznutih bojlija...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br 250-)

DA LI GRABLJIVICE LETI ZAISTA RADE SAMO OD SUMRAKA DO SVITANJA

Teorije zasnovane na višedecenijskim iskustvima kažu da većina riba naših voda u najtoplijem delu godine najbolje radi u sumrak, svitanje i po mraku. To pogotovo važi za grabljivice, koje zahvaljujući razvijenim čulima i u slabim svetlosnim uslovima mogu da lociraju i ulove plen. One koriste dnevne migracije jata sitne ribe ka mestima na kojima će provesti noć i jutarnji polazak u potragu za hranom, kako bi se najele uz mali utrošak energije i za kratko vreme.
Ali, to ne znači da predatore tokom leta nije moguće loviti i usred dana. Naprotiv...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 250-)