Hobby Press

I TO SE DOGAĐA: POTRAGA ZA ŠTUKOM NA MALOJ ŠLJUNKARI DONELA NEOČEKIVAN ULOV

Već dugo imam običaj da poslednji dan aprila iskoristim za simbolično zatvaranje prolećne sezone varaličarenja štuke, budući da od prvog maja počinjem da intenhzivno pecam smuđa. Zbog mnoštva privatnih obaveza, za ribolov sam ovog puta na raspolaganju imao samo tri jutarnja sata, pa sam za kratak porodični izlazak odabrao jedno jezerce nedaleko od Požarevca, na koje smo stigli desetak minuta pre nego što je sunce počelo da se pojavljuje iznad stiške ravnice, ali nam je odmah bilo jasno da će dan uistinu biti neobično topao, kako su i prognoze govorile. Moj otac se opredelio za lov bele ribe na plovak, a Aleksandar i ja smo sa varaličarcima u rukama odmah krenuli u obilazak izglednih mesta, koja na ovoj nevelikoj stajaćici mogu da pronađem i zatvorenih očiju, budući da sam na njoj pecao mnogo puta.
Nismo pecali ni desetak minuta, kada sam na Orka Šed od 14 cm uhvatio štukicu od 500-600 g, a već na sledećoj poziciji i moj sin je imao udarac, na beli Savage Gear Cannibal Shad od 12,5 cm, ali je mu štuka odmah posle kontre spala.
Iako je proleće ove godine okasnilo dobre tri nedelje, drezga uveliko buja sa dna i na mnogim mestima otežava vođenje većine veštačkih mamaca. Kako sam propustio da ponesem površince, preostali su nam leptiri, koje je sa visoko podignutim vrhom štapa moguće voditi dovoljno plitko. Aleksi sam dao Blue Fox veličine 4, u dekoru bandara, a ja sam na kraj predveza od Hard Monoa nosivosti 40 lb stavio jedan od svojih najvećih favorita...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 323-)

VARALIČARENJE POTOČNE PASTRMKE NA JEZERIMA NA TONUĆE TVIČ VOBLERE

Lov potočne pastrmke u stajaćoj vodi (tj. u veštačkim i prirodnim jezerima) zahteva drugačiji pristup od onog na tekućicama. Osim leptira i kašika različitih težina, među efikasne mamce na plitkim i srednje dubokim stajaćim vodama spadaju i tzv. tvič vobleri (predviđeni za vođenje kratkim uzastopnim trzajima – prim. ur.).
Jedan od poželjnih preduslova za uspešan jezerski ribolov takvim mamcem je da vobler bude tonući, budući da i takav ima nekoliko prednosti nad neutralnim (suspending) i plivajućim modelima. Prva od njih ogleda se mogućnosti daljeg zabacivanja, što je često neophodno, budući da pastrmka u jezerima hranu pretežno traži po »slobodnoj vodi«. Dugačkim hicima pokrivamo veću površinu i tako skraćujemo vreme potrebno za nalaženje ribe (naravno, uvek treba obratiti posebnu pažnju na jasno definisane »strukture« – kao što su granje u vodi, potopljene ili nad površinom nadvijene krošnje i žbunje, krupno kamenje ili stene u vodi itd.). Osim toga, tonućim voblerom možemo lakše pretraživati različite slojeve, što može biti veoma korisno, jer riba menja dubinu po kojoj se kreće, u zavisnosti od doba dana, temperature vode, vazdušnog pritiska i drugih faktora. Kada pastrmka nije raspoložena da se digne sa dna i pokupi hranu u višim slojevima vode (što nije retkost), moramo varalicu spustiti na samo dno i ponuditi je tamo. U drugim slučajevima se ona kreće u  srednjem sloju (na dve trećine dubine ili na pola vode tj. negde na sredini između površine i dna) pa joj je potrebno tu i ponuditi varalicu, tako što ćemo nakon zabačaja sačekati da potone do odabrane dubine, pa je onda povlačiti.
TVIČ VOBLER TREBA DA IMA mali kljun, jer mu to daje startnost i živahnost...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 323-)

NOVI ŽIVOT NAJVEĆEG BEOGRADSKOG KOMERCIJALNOG REVIRA

Revir Bečmenska bara, sastavljen od tri jezera ukupne površine 53 ha (prosečne širine oko 100 m i dubine oko 2 m) postoji od 2.006. godine. Nalazi se 25 km od centra Beograda i 6 km od Surčina, u ataru sela Bečmen, i njime gazduje opštinsko Javno preduzeće Surčin. Zahvaljujući angažmanu novog rukovodstva, ove godine je primetan napredak u odnosu na nekoliko prethodnihz sezona. Odmah nakon topljenja snega i popuštanja mrazeva riba je počela da radi veoma dobro, a intenzivirani su radovi na uređenju priobalja, što je privuklo mnoštvo ribolovaca, pa smo rešili da odvojimo prostor u Ribolovu za tekst o aktuelnoj situaciji na najvećem komercijalnom reviru u Beogradu, o kom smo poslednji put opširno pisali još pre pola decenije.
SA PRVOG JEZERA, za koje dnevna dozvola staje 800 din (a postoji i poludnevna, za period od 14 do 20 č u periodu letnjeg računanja vremena, tj. od 14 do 18 č tokom zimskog računanja vremena. Tokom marta, ovaj deo revira je u nekoliko navrata poribljen sa ukupno šest tona konzumnog šarana i isto toliko babuške, a krajem prošle godine i sa nekoliko stotina tolstolobika prosečne težine 1,8 kg. Duž leve obale ovog dela su posađene sadnice sibirskog bresta, tako da će već sledeće godine na ovom delu biti malo hladovine. Leva obala će od sada biti takmičarska staza za fider i plovak, na kojoj će se već tokom maja održati nekoliko gradskih i kup takmičenja.
Poseta je poslednjih nedelja izuzetno dobra (vikendom na ovom delu revira peca između 100 i 200 ribolovaca), što nije čudno, jer je svaki malo veštiji pecaroš uglavnom uspevao da ispuni dnevnu kvotu (nakon čega se može i dalje pecati, ali uz vraćanje ulova...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 323-)

ZAPAŽANJA BEOGRADSKIH BUCOVDŽIJA O KRAJU APRILA NA GOLUBAČKIM TERENIMA

Kraj aprila u Golupcu bio je u znaku visokih temperatura vazduha i niskog nivoa Dunava, uz snažni protok. Ako tako nagle vrućine nisu bile očekivane, pogotovo nakon prilično hladnog početka proleća, mali vodostaji nisu iznenadili poznavaoce prilika na ovom delu reke, budući da se brana HE Đerdap I uvek otvara kada je Dunav u gornjem i srednjem toku kroz našu zemlju visok, radi prijema nadolazeće vode. Ali, snažni protok je uočljivo izmenio uobičajene navike riba, pa je samim tim uticao i na ribolov. Na primer, koliko god to neverovatno izgledalo, na keju u Golupcu, ispred hotela Golubački grad, bilo je bukvalno nemoguće upecati peša (glavoča), a na plovak i sitnu udicu namamčenu jednim crvom, tik uz obalu, moj sin Sava je uhvatio jedno šaranče, a njegov drug Antonije kauglera od gotovo stotinu grama. I bucov se povukao sa površine u dublje slojeve vode, pa je neretko hvatan na voblere namenjene somu, ali i na šedove i tvistere.
Na poznatim somovskim mestima som se dizao na površinu, pa ga je bilo moguće videti, naročito pred mrak, tako da je bilo očito da nije na samome dnu. Igor iz ekipe Beogradskih bucovdžija je držao 20. aprila preko pola sata na štapu soma od oko metar i po, koji je u 4,45 udario na vobler Miro, ali je posle bega ispred obale uspeo da pretesteriše strunu o školjke i kamenje. Miško je istog dana na voblere imao dva udarca soma, a ja sam 23. aprila uhvatio somče teško tri kilograma, na glavinjaru Draško, ali u propadanju, u srednjem sloju vode.
Zbog svega toga sam se 27. aprila u zoru opredelio za tonući vobler Miro, veoma sitne vibracije...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 323-)

OTVARANJE SMUĐAROŠKE SEZONE NA BOVANSKOM JEZERU

Darko Pešić, zvanični promoter i test ribolovac japanskih voblera Duo otvorio je sezonu lova smuđa već 1. maja u svitanje, na Bovanskom jezeru, nadomak Soko Banje. Međutim, ta grabljivica u jutarnjim satima nije bila raspoložena za jelo, pa se pecanje svelo na isprobavanje novih varalica i lov sitnih bandara, oko jednog potopljenog stabla. Kada je sunce bilo najjače, Darko je na kraj strune montirao tonući vobler Spearhead Ryuki 60s od 6 cm, zabacio što je dalje mogao, sačekao da varalica padne na dno...
(-Ceo tekst možete pročitati u Ribolovu br. 323-)